Марко Краљевић не пости поста рамазана 0001    Пије вино Краљевићу Марко – у цареву безистану, 0002    С Костадином, драг’јем побратимом. 0003    Силом дава Влахом пити вино! 0004    То се чудо и у цара чуло. 0005    Маче царе свога поклисара, 0006    Поклисара црнога Арапина: 0007    ”Довед’ то ми Краљевића Марка 0008    Оли русу главу Марка Краљевића.” 0009    Брзо иде црни Арапине. 0010    А кад дође билом безистену, 0011    Али Марко испијаше вино; 0012    Удара му шарца буздоханом. 0013    Њему вели Краљевићу Марко: 0014    ”На ударај, црни Арапине! 0015    Још ти коњиц има господара.” 0016    З то Арап ништа и не хаје, 0017    Нег удара коња буздоханом. 0018    Шарац цичи каоно љута змија 0019    И погледа Марка господара. 0020    Марко срцу одољет не може, 0021    Он ми скочи на јунашке ноге, 0022    Из сагрије сабљу извадио, 0023    Тер погуби царева поклисара. 0024    Вели њему Костадине побро: 0025    ”Краљевићу, ујела те змија! 0026    Што погуби цару поклисара, 0027    Оба ћемо погинути сада.” 0028    За то Марко и не хаје ништа, 0029    Нег посједе шарца свога, 0030    Тер он иде к цару у Цариград, 0031    Он пред царом црну земљу љуби, 0032    Десну руку и кољено л’јево. 0033    Ал је Марку царе бесједио: 0034    ”Што си дошо, један зулумћаре! 0035    Колико ли говорење моје, 0036    Да не пијеш уз рамазан вино, 0037    Да не носиш зелену доламу.” 0038    А њему Марко бесјеђаше: 0039    ”Знаш ли царе, мили господаре! 0040    Кад си царе, био у сужањству, 0041    Баш у оној земљи арапској, 0042    Тер ти мени танку књигу пишеш: 0043    ”Краљић-Марко, мој по Богу синко! 0044    Вади мене из невоље тешке.” ” 0045    А кад Марко књигу прогледао, 0046    Ја подсидох шарца коња мога, 0047    Одох у арапску земљу. 0048    Вечер дођох у арапску земљу 0049    И ја нађох три аге арапске, 0050    Ја их нађох ђе вечерају, 0051    Ти им царе мумом свијетлаше. 0052    Ја извадих из саргије сабљу 0053    И погубих три аге арапске, 0054    Опростих тебе из сужањства, 0055    И побјегосмо билом Цариграду. 0056    Мош се споменути, драги господару! 0057    Да ми даде чинит, што ми драго, 0058    И да пијем уз рамазан рујно вино.” 0059    Кад је њега разумио царе, 0060    Грохотом се насмијао царе 0061    И лијепо Марка даровао: 0062    ”Пођи Марко, мој сиви соколе! 0063    Тер се напиј задовоље вина. 0064    Јоштер узми срук и каук, 0065    Ходи са мном у мечите турске.” 0066    То ли било, то ли и не било, 0067    Сад се међу нами споминало, 0068    Да су здраво све јуначке мајке!